Svet uobrazilje u likovnim delima 2

Nespojivi elementi

U svojim fantazijama umetnici često izopštavaju predmete ili bića iz realnog okruženja ili kombinuju u stvarnosti nespojive elemente.

 

 

Film,strip,animirani filmovi…

U stripu i animiranim fimovima fantaziju imamo od samih početaka ovih umetnosti,a sa razvitkom tehnologije sve je lakše praviti i filmove sa fantastičnom tematikom.

 

Arhitektura

Osnov da se uradi neka fantastična kompozicija nije samo predstava predmeta ili bića.Prilikom izrade takve kompozicije prisutne su sve vrste eksperimentisanja,počev od boje,linije i svetlosti,pa do teksture.Čak i zgrade mogu biti podignute zahvaljujući fantaziji.

Svet uobrazilje u likovnim delima

 

Snovi su svojim neobičnim predstavama intrigirali maštu ljudi.Nejasan i tajanstven sadržaj snevanog donosio je radost,ali i strepnju.

Vladari su odlazili u proročišta u potrazi za tumačenjem snova i savetima kako da razreše neku dilemu.

Po grčkoj mitologiji,Morfej,bog snevanja,dolazio je sa svojim bratom Fantasom u snove čineći ih neobičnim.Otuda se i do današnjih dana zadržala reč fantazija sa značenjem mašta ili uobrazilja.A bez mašte i maštovitih ljudi,koji su težili da svoje snove ostvare,ne bi danas bilo mnogih stvari i mašina.Mašta je često veliki pokretač kojim se mogu prebroditi i najveći problemi.

Fantazija je sposobnost da se mateijal dobijen opažanjem kombinuje na nove ,neobične načine i u nestvarne celine. Ona je preduslov svake stvaralačke aktivnosti i kreacije.

U svetu umetnosti,od najranijih dana civilizacije do današnjih dana,veliki broj dela u kojima mašta igra dominantnu ulogu.

 Fantazijska stvorenja

Sigurno vam je poznato da se u mnogim bajkama pojavljuju životinje koje govore i neobična ljudska bića sa samo naizgled ljudskim karakteristikama.Ona mogu da lete,da čitaju misli,da se nalaze i žive na mestima gde to nije moguće(kao čardak ni na nebu ni na zemlji itd).Ta bića mogu biti i hibridna,tj. Da spajaju nekoliko različitih-kao minotauri,kentauri,grifoni,sirene,svinge i puno vilinskih bića.Svi oni su našli svoje mesto i na umetničkim delima. 

Nadrealizam

Poseban pravac u umetnosti koji se rukovodi maštom i ljudskom podsvešću zove se nadrealizam.Najpoznatiji predstavnik ovog pravca je Salvador Dali.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Religiozno slikarstvo

Religiozno slikarstvo je često protkano fantastičnim motivima.

Ornament

Šta je ornament?

Ornamentika je opšti pojam za umetnost ukrašavanja.

Poseban likovni karakter ornamentike ne čine pojedinačni motivi već ritmički uređen simetrični niz motiva.

Pri ponavljanju linearnog toka koriste se različite vrste linija:prava,lomljena sa ujednačenim i nejednakim krakovima,kriva i prava i kriva u kombinaciji.

____________________

Podela

 Ornamente delimo na tri načina:po širenju,obliku i primeni.

Podela po širenju

Po širenju ornamenti se dele na zvezdaste,paralelne i simetrične.

             

_____________________________________________________________

Podela po obliku

Po obliku se dele na:palmete,rozete,preplet,spirale,lavirint.

         

_____________________________________________________________

Podela po primeni

Po primeni ornamente delimo na:arhitektonsku plastiku,upotrebne predmete i opremu knjige.

          

____________________________________________________________________

Ovu lekciju možete da preuzmete i kao Power Point prezentciju klikom na sledeći link:  Ornament

Slojevito slikanje

Pogledajte ovu sliku.Šta mislite,koliko je debeo nanos boje na njoj?

Van Gogh „Čempresi“

Nekad se površinski sloj boje može izgrebati suprotnim krajem četke ili špahtlom.Na tom mestu izbija boja pozadine.

Površina slike je na prvi pogled ravna.Znate i sami da kada nanesete deblji sloj boje ostaje vidljiv trag četke.Na taj način se postiže reljefnost same slike i ona dobija svoju teksturu.Neki umetnici kombinuju debljine i vrste namaza kada žele da njihova dela dobiju na likovnoj snazi,što je jedna od mogućnosti.

Slikanjem tankih slojeva boje jednih preko drugih mogu se,takođe,postići razni efekti i likovna ubedljivost.Ovakav način slikanja zove se lazurno slikanje.Boja se četkom nanosi u prozirnim namazima.Pre nanošenja novog sloja,potrebno je da prethodni bude suv.

Sandro Botičeli(Botticelli)-„Rađanje proleća“

Debeli i tanki slojevi mogu se kombinovati na istoj slici:

Gustav Klimt „Poljubac“

U umetnosti 20.veka korišćenjem špahtli i upotrebom različitih materijala(pesak,žica,plastika,različiti lepkovi…)razbijena je monotonija slikane površine i dela dobijaju potpuno novu dimenziju.

Pablo Pikaso (Picasso)-„Gitara“

 

 

Zadatak:

1.Vaš zadatak je da naslikate „Mrtvu prirodu“.Postavite ispred sebe predmete od različitih materijala (npr. staklenu  čašu,lonče za kafu,neku drvenu kutiju….). Upotrebom gušćih ili lazurnih slojeva prikažite različitost materijala.

Komplementarni parovi boja

Komplementarnim (nadopunjujućim) bojama nazivamo parove boja koje naizgled pojačavaju intenzitet jedna drugoj.

Ti parovi su:

Primetili ste da je jedna boja u paru uvek osnovna a druga izvedena.Tu izvedenu boju dobijamo od druge dve osnovne boje.Tako se u komplementarnim parovima sadrže sve tri osnovne boje.

 

 

 

 

 

Komplementarni parovi imaju i neke specifične karakteristike.Pored toga što su komplementaran par-žuta i ljubičasta su i najintenzivniji hromatski kontrast svetlo-tamno.

                                              Pol Gogen(Paul Gauguin)„Žena sa mangom“

Salvador Dali „Gala i Dali u ateljeu“

Narandžasta i plava su par kontrasta toplo-hladno.

Dok crvena i zelena imaju jednaku valersku vrednost.

Fric Hundertvaser (Friedensrieich Hundertwasser)-„Barka-Kišni dan“

 

Komplementarni parovi boja imaju veliku primenu i u raznim vidovima dizajna,kad god nešto želimo da naglasimo.Još jedna stvar karakteristična je za komplementarne parove:mešanjem bilo koje dve boje,koje su komplementarne,dobijamo smeđu(braon).

 

Zadatak:

1.Iskoristite mogućnosti koje pružaju komplementarni parovi i oslikajte pozivnice za svoj rođendan ili neki drugi događaj koji vam je zanimljiv.Za ovaj rad,sem boja, može- te da koristite i kolaž-papir,ukrasne trake,perlice….

 

Tople i hladne boje

Koje boje vidite na nekom jezeru,a koje kada posmatrate neki plamen?

 

Kad posmatramo krug boja primećujemo da se one međusobno razlikuju.Svojom toplinom izdvajaju se „boje sunca“-žuta,crvena i narandžasta,dok „boje vode“’plava,zelena,ljubičasta u odnosu na njih deluju znatno hladnije.

Tople boje                                   Hladne boje

 

žuta                                             plava

narandžasta                            ljubičasta

crvena

+                                                  +

zelena                                          zelena

(sa većom                                 (sa većom

količinom                                  količinom

žute)                                            plave)

 

Tople boje nam odaju utisak da se približavaju posmatraču,dok hladne kao da se udaljavaju od njega.

Taj efekat je Van Gogh iskoristio na svojoj slici „Kafe noću“.Kao i Pol Sezan na „Mrtvoj prirodi sa voćem“.

Važno je da se napomene da svaka topla boja može da postane hladna ako joj intenzitet oslabimo dodavanjem bele.

 

 

 

Zadatak:

1.Podelite lenjirom list na dva dela.Na jednom delu naslikajte jedno veliko drvo koristeći samo tople boje.Na drugom delu pokušajte da naslikate isto drvo,ali ovog puta koristite samo hladne.Uporedite te dve slike.

BOJA

BOJA

 

Napomena:

U ovoj oblasti naučićete sve o bojama,kako je vidimo,kako se dele i primenjuju.Sama oblast je podeljena na nekoliko delova,a svaki deo donosi određene zadatke koje treba da uradite.Ako imate neka dodatna pitanja ili nekih nedoumi- ca kako određeni rad treba da se uradi-razjasnićemo na času.

Ova oblast nam se prilično oslanja na prethodnu tako da vam preporučujem da obnovite najbitnije stvari vezane za svetlinu:odnosi svetlo-tamno,stepen svetline i zatamnjen- osti,gradacija svetlosti u odnosu na određenost izvora i tonske razlike.

 

Osnovne i izvedene boje

Svet bez boja bio bi tužan,siv i hladan.Ali,odakle dolaze boje?Kako one nastaju?

Sunce i svetlost koju nam ono daje,o kojoj najčešće i ne razmišljamo,otkriva nam tajnu boja.Svako od vas je nekada video dugu!Ona nastaje prelamanjem sunčevih zraka kroz sitne čestice vodene pare u atmosferi.Tada se bela(sunčeva) svetlost razlaže na svoje sastavne delove-boje od kojih je načinjena.Taj niz boja nazivamo spektar.

Naučni dokaz o sastavu sunčeve svetlosti i postojanju spektra dao je Isak Njutn.On je u svojoj laboratoriji dobio veštačku dugu propuštajući zrak svetlosti kroz prizmu i otkrio spektar od sedam boja-crvenu,narandžastu,žutu,zelenu,plavu,modru i ljubičastu boju.

Efekat sličan Njutnovom eksperimentu često viđamo na donjoj strani CD-a,ukrasima od „štrasa“ ili dragom kamenju.

Fizika objašnjava svetlost kao jedan od oblika talasa u atmosferi,koje razlikujemo po talasnoj dužini i frekfrenciji.

Ali spektar boja se razlikuje kod fizičara i slikara.Slikari smatraju da spektar ima 6 boja,a da je modra samo posrednik između plave i ljubičaste i da nema toliki značaj da bi bila iskazana kao zasebna boja.

Njutn je svetlost razložio,ali taj proces može i da se obrne.Ako uzmemo sijalice u crvenoj,plavoj i zelenoj boji i ako ih sve preklopimo,dobićemo belu svetlost.Mešanje boja dodavanjem svetlosti zove se optičko mešanje boja.

Ovakva priroda svetlosti  nam omogućava da u pozorištima i na koncertnim podijumima dobijamo najrazličitije efekte,koji na sceni stvaraju posebnu atmosferu.

Medjutim,mi na paleti ne mešamo svetlosti već pigmente.

Pigmenti su praškaste materije od kojih se dodavanjem raznih veziva prave tempere,vodene i uljane boje i svi ostali slikarski materijali.

Mešanje boja na paleti nazivamo mehaničko mešanje boja.

Pri mehaničkom mešanju žutu,crvenu i plavu ne možemo dobiti kombinacijom drugih boja,ali od njih možemo dobiti sve ostale.Zato njih nazivamo osnovnim bojama.

U trouglu se nalaze osnovne boje.U spoljašnjem krugu su prikazane boje dobijene kombinacijama dve osnovne boje.

 

 

 

 

 

 

 

Boje dobijene kombinacijama dve osnovne zovemo izvedenim bojama.

ŽUTA + CRVENA = NARANDŽASTA

 

ŽUTA + PLAVA = ZELENA

 

CRVENA + PLAVA = LJUBIČASTA

Primetili ste da do sada nismo pomenuli belu i crnu.To je zato što bela i crna nisu boje.Bela je puna svetlost ili zbir svih boja,a crna je odsustvo svetlosti.One nam služe da bi boje-hromatske tonove( grč. chroma-boja) posvetleli ili zatamneli.Mešanjem bele i crne nastaje siva (senka).Belu,crnu i sivu zovemo ahromatskim tonovima.

Zadatak:

1.Uzmite jedan CD.Usmerite na njega svetlo i polako ga okrećite u različitim pravcima.Posmatrajte do kojih promena dolazi u bojama.Koje se boje nalaze uvek jedna pored druge?

 2.Istisnite na paletu samo 3 osnovne boje.Pokušajte da njihovim mešanjem dobijete izvedene boje.Kada u tome uspete,dodavanjem crne i bele napravite što više svetlijih i tamnijh nijansi svake boje.Koristite često posudu za vodu i krpicu da bi četka bila čista za svaku novu nijansu.

Ovo je uvod ;)

Već duže vreme kujem plan da na jednom mestu postavim sve lekcije vezane za likovnu kulturu od V-VIII razreda.Prva korist od seminara „BTF u nastavi“ je što me je naterao

da to i uradim. 😉

Potrudiću se da u redovnim intervalima postavim sve lekcije.Naravno,biće to veliki posao,ali već imam neke urađene materijale,tako da ću moći da se izborim sa tim…Ovaj blog će pre svega biti namenjen učenicima.Baš iz tog razloga nisam htela da blogu dam neko suvoparno ime tipa „nastava likovne kulture“ ili nešto slično jer mi se čini da bi mlađim generacijam to zvučalo dosadno i suviše školski. 😀

Nadam se da ću uspeti bar malo da im olakšam učenje i da im objasnim teoriju forme i likovne elemente koji se u osnovnoj školi rade na neki zanimljiviji način.