sllikovnica

likovna kultura za osnovnu školu

Pablo Pikaso

Pablo Pikaso 

(Pablo Ruiz Picasso)

1881-1973.

Rođen u Malagi,u Španiji.Slikarstvo studirao u Barseloni,a stalno se naselio u Pariz 1904.U mladosti bio u prisnom kontaktu sa grupom mladih pesnika,slikara i kritičara,koja se okupljala u ateljeima u Bato-Lavuaru,na Monmartru.Imali su uzajamno poštovanje i istu želju da se bore protiv impresionizma,ali su njihove koncepcije bile potpuno različite.Najprisniji odnos je imao sa Žoržom Brakom,sa kojim je i najizrazitiji predstavnik kubizma.Radio je scenogafije i kostime za balet „Dijagiljeva“,a pored slikarstva bavio se i skulpturom,grafikom i keramikom.Umro je 1973.godine.

Kada je Pikaso stigao u Pariz 1900. potpao je pod uticaj Edvarda Munka.Njegov „plavi period“ sastoji se isključivo od prosjaka i skitnica,kao što je „Stari gitarista“.Ti likovi izražavaju više poetsku setu nego pravo očajanje.On prima svoju sudbinu s mirenjem,koje izgleda gotovo svetačko…

Stari gitarista

Pravi tvoracapsraaktne umetnostibio je Pikaso oko 1905.,podstaknut fovistima i retrospektivama postimpresionista-počeo je postepeno da napušta plavi period i zamenjuje ga jednim krepkim stilom.1907.zavrčio je svoje kapitalno delo „Gospođice iz Avinjona“,svoj pandan Matisovoj“Radosti življenja“.Naziv se ne odnosi na istoimeni grad,već na avinjonsku ulicu,ozloglašeni kraj Barselone,a ime joj je dao pesnik Andre Salmon.Kad je počeo sliku,ona je trebalo da predstavlja izazivački prizor iz bordela,ali ju je završio kao kompoziciju sa 5 aktova i mrtvom prirodom.Tri devojke na levoj strani su uglaste,izvijene klasične figure,a snažna deformisana lica i tela drugih dveju imaju svojstva varvarski primitivne umetnosti.Problem koji je sebi Pikaso postavio sastojao se u težini da se bezpribegavanja svetla i senke sugeriše zapremina.Za lica se pojavio problem iz bočnih volumena,odnosno,nosa koji se posmatra anfas,uspravan na površinu lica i zato predstavlja posebnu teškoću u prikazivanju.Posle više pokušaja Pikaso rešava plan nosa spusti na lice i to samo kod dve desne figure na slici,zadržavajuđi nedovršenu kompoziciju.U prvi mah nije bio shvaćen značaj ovog prostornog aspekta koji potiče od crnačkih maski,preromanske skulpture i Sezanovih slika.

Gospođice iz Avinjona

Pikaso je vrlo brižljivo proučavao Sezanovo pozno delo i tu je pronašao konstruktivne jedinice od kojih se mogu izvesti male ravni kubizma.Ta veza se najjasnije vidi na portretu „Ambroiza Volarda“.Ravni su sada male i precizne,slične prizmama,a platno se odlikuje ravnotežom i preciznošću potpuno zrelog stila.Kontrasti boje i fakture izraziti na slici „Gospođice iz Avinjona“ sada su svedeni na minimum,a konstrukcija je postala tako složena i sistematična da bi izgledala potpuno cerebralna kad se lice modela „utisnuto u prizme“ ne bi pojavljivalo sa tako dramatičnom snagom.

Ambroiz Volard

1910.kubizam se sasvim učvrstio kao alternativa za fovizam i Pikasu se pridružio Žorž Brak,s kojim je toliko prisno sarađivao da je u to doba njihove slike bilo teško razlikovati.Najpoznatija slika iz druge faze kubizma Pabla Pikasa je „Mrtva priroda“ iz 1912.godine.Cela slika prekrivena je sitnim ravnima,izuzev slova,pošto su slova sama po sebi apstraktni znaci,nisu se mogla prevesti u oblike prizme,ali se ispod mrtve prirode pomalja jedan deo imitacije sedišta stolice,ispletene od trske koji je nalepljen na platno,dok sliku „uokviruje“ parče kanapa.U toku te godine i Pikaso i Brak su slikali mrtve prirode sastavljene od isečenih i nalepljenih komda raznih vrsta materijala sa svega nekoliko linija koje su dodate da bi upotpunile crtež.Ta tehnika će postati poznata kao kolaž.Sastavni delovi kolaža igraju dvostruku ulogu.Njime su davali oblik i kombinovali,onda su po njima crtali ili slikali da bi im dali figurativno značenje,ali oni ne gube svoj prvobitni indetitet kao komadi materijala,kao stranci u svetu umetnosti…

Pablo Pikaso je u to vreme stekao međunarodnu slavu.Kubizam se raširio po čitavom zapadnom svetu;uticao je ne samo na slikare,nego i na vajare,pa čak i na arhitekte.Pikaso se već uputio jednim novim pravcem.Ubrzo posle pronalaska kolažnog kubizma on počinje da slika na veoma brižljiv realistični način,a oko 1920. slikao je istovremeno dva potpuno razlišita stila:u stilu slike „Tri svirača“ i u jednom neoklasičnom stilu čvrsto modelovanih likova kao što su njegova „Majka i dete“.Iako je njegovim obožavaocima ličilo na neku vrstu izdaje ,Pikaso se na to odlučio jer je bio ljut na ograničenja koja mu je nametao kolažni kubizam,pa mu je bilo potrebno da uspostavi kontakt sa klasičnom tradicijo Likovi na slici „Majka i dete“ odlikuju se nekom lažnom monumentalnošću,koja naglašava više kolosalne statue nego ljudska bića.

Majka i dete

Tri muzičara

 

 

 

 

 

 

 

Posle nekoliko godina ta dva stila su se stopila stvarajući izvanrednu sintezu koja je postalaosnova njegove umetnosti.1925.godine nastaje slika „Tri igračice“.Slika je čist kolažni kubizam.Sadrži čak naslikane imitacije određenih vrsta materijala,a likovi su još snažniji napad na konvencionalnost nego likovi na slici „Gospođice iz Avinjona“.

1937.u vreme španskog građanskog rata Pikaso eksperimentiše ekspresionizmom,naslikavši „Ženu koja plače“i „Gerniku“.

Na slici „Gernika“ su simbolično predstavljena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937.Klem Zon,čovek-ptica skočio je 25.aprila sa visine od 3000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna.Utrenutku kada je dobio ubrzanjei kada je trebalo da otvori padobran sprava je otkazala i on se sjurio u smrt.Sutradan,26.aprila fašistička avijacija bombardovala je baskijski grad Gerniku i tom prilikom ubila 1650 ljudi.Ta dva ubistva-masovno i pojedinačno,nabijeno simbolikom,prerdstavljala su inspiracijuza sliku.Ova zidna slika je bila proročanska vizija propasti.Simbolizam tog prizora protivi se tačnom tumačenju i pored nekoliko tradicionalnih elemenata;majka i njeno mrtvo dete podsećaju na Pijetu,žena sa svetiljkom podseća na statuu slobode,a ruka mrtvog borca koji još uvek steže slomljeni mačje poznati simbol herojskog otpora.Postoji suprotnost između pretećeg bika sa ljudskom glavom koji predstavlja mračne sile i konja na umoru.

Gernika

Ako želiš da saznaš još nešto više o ovom neverovatnom umetniku,možeš da pogledaš na sledećim linkovima:

http://goo.gl/tuEfV

http://www.pablopicasso.org/

http://www.picasso.fr/us/picasso_page_index.php

http://www.metmuseum.org/toah/hd/pica/hd_pica.htm#slideshow3

a možeš i da pogledaš i igrani film Preživeti Pikasa(Surviving Picasso-čiji trailer dajem ovde)

3 thoughts on “Pablo Pikaso

  1. MOMIR TODOROVIC on said:

    TATA VASKO VOLE PIKASOVE SLIKE

  2. TATAI VASKO OBOZAVAJU PIKASOVE SLIKE

  3. Povratni ping: КУБИЗАМ | ПОШТОВАОЦИ УМЕТНОСТИ

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: